Flopi diskovi i disketne jedinice

Hardver PC računara » Flopi diskovi i disketne jedinice

Flopi diskovi ili diskete su široko prihvaćni prenosivi medijum za snimanje podataka u PC računarima.
Za razliku od hard diskova, koji su fiksni delovi računara i u principu se ne vade iz njega, disketu na kojoj su snimljeni neki podaci možemo izvaditi iz disketne jedinice i preneti u bilo koji drugi PC računar i tu ponovo koristiti snimljene podatke.

U današnjim PC računarima se koriste disketne jedinice širine 3,5 ična.
Ranije su se koristile jedinice širine 5,25 inča, ali su one potpuno potisnute jedinicama od 3,5 inča koje pored većeg kapaciteta imaju i veću pouzdanost.

Na priključak flopi kontrolera na matičnoj ploči računara se posebnim trakastim (flet) kablom mogu priključiti jedna ili dve flopi jedinice.

Ovaj trakasti kabl ima 34 žice i tri konektora sa po 34 pina.
Ranije je trakasti kabl imao pet konektora da bi obezbedio mogućnost priključenja i disketnih jedinica od 5,25 ična, koje imaju drugačiji konektor za priključenje.
Kako su te disketne jedinice danas napuštene, sada se isporučuju trakasti kablovi sa samo tri konektora. Na slici je prikazan izgled trakastog kabla kakav se danas koristi za priključenje flopi jedinica

flopi_ide_kablo.jpg

Konektor na početku kabla se priključuje na odgovarajući konektor na matinoj ploči (na kontroler flopi diska na matičnoj ploči).
Između preostala dva konektora, uvrnute su žice od 10 do 16.
Ako u računaru imamo jednu disk jedinicu, na nju treba priključiti krajnji konektor sa trakastog kabla, koji se nalazi iza uvrnutog dela kabla, gledano od početka kabla (od konektora koji se priključuje na matičnu ploču).
Tako će priključena disketna jedinica dobiti ime A.

Ako u računaru treba da postoje dve disketne jedinice (što je danas veoma redak slučaj), jedinicu koja treba da bude prva (sa imenom A) treba priključiti na krajnji konektor trakastog kabla, a jedinicu koja treba da bude druga (sa imenom B), treba priključiti na srednji konektor trakastog kabla, dakle ispred uvrnutog dela kabla gledano od početka kabla (od konektora koji se priključuje na matičnu ploču).
Na taj način se postiže definisanje imena disketne jedinice, bez potrebe da se na samim jedinicama bilo šta podešava.

Ako iz nekog razloga ovakav raspored disketnih jedinica nije pogodan, u većini BIOS-a postoji opcija kojom se softverski mogu zameniti mesta jedinica A i B (tj. mogu se naknadno zameniti imena).

Konektori na trakastom kablu obično imaju osiguranje od pogrešnog priključenja (okretanja za 180 stepeni).
Međutim, moguće je naići na konektore koji nemaju to osiguranje.
Ako se takav konektor okrene za 180 stepeni u odnosnu na ispravni položaj, flopi disk jedinica neće moći da radi, a na njenoj prednjoj strani će stalno svetleti LED dioda koja normalno treba da svetli samo prilikom upisa ili čitanja podataka sa diskete.

Stalno svetljenje LED diode je znak da je konektor pogrešno okrenut i da ga treba postaviti u ispravan položaj.

Pored trakastog kabla kojim se prenose signali podataka i upravljački signali sa i ka flopi kontrolera na matičnoj ploči, na flopi jedinicama postoji i konektor na koji se priključuju potrebni naponi za napajanje.
Ovaj konektor ima četiri pina preko kojih se iz stepena za napajanje dovode naponi +5V, +12V i masa.

Današnje flopi jedinice od 3,5 ina u sebi sadrže dve glave za čitanje i pisanje, tako da mogu da koriste obe strane diskete koja se ubacuje u jedinicu.
Glave se pomeraju posebnim mehanizmom sa step motorom, tako da se mogu precizno postaviti na određenu stazu na disketi.

Organizacija upisa podataka na diskete je slična kao i kod hard diskova.
Naime disketa je podeljena na strane, staze i sektore.
U FAT16 fajl sistemu koji se koristi u operativnom sistemu Windows i DOS, standardna disketa ima

  • dve strane, sa po osamdeset staza na svakoj strani i sa 18 sektora po svakoj stazi.
  • Svaki sektor sadrži, kao i kod hard diskova, po 512 bajtova, tako da ukupan kapacitet jedne diskete iznosi:
    • 2 x 80 x 18 x 512 = 1474560 bajtova, odnosno 1474560/1024 = 1440 kB, ili 1440/1024 = 1,4MB.

Postoje i diskete koje imaju kapacitet od 720 kB, kao i 2880 kB, ali su one malo rasprostranjene i retko se sreću.

Da bi flopi disketa mogla da se koristi, mora se izvršiti njeno formatiranje.
Pošto je danas najčešće korišćen operativni sistem Windows, proizvođači disketa obično isporučuju diskete koje su već formatirane prema FAT16 fajl sistemu, koji se koristi za rad sa disketama.

Ako korisniku zatreba naknadno formatiranje diskete (to je najsigurniji način za brisanje sadržaja diskete), to se može obaviti pomou programa Format.

Disketne jedinice su danas postale toliko jeftine da se njihova eventualna popravka u slučaju kvarova apsolutno ne isplati ni vremenski ni finansijski. Ipak, ako se povremeno teže očitavaju fajlovi sa disketa sa kojih je to ranije bilo bez problema moguće, može se probati sa čišćenjem glava za snimanje i očitavanje. Za tu namenu postoje specijalne diskete za čišćenje koje se ubace u disketnu jedinicu.
Obrtanjem diskete u disketnoj jedinici, dolazi do trenja između površina glava i naročitih četkica na disketi za čišćenje, čme se može ukloniti prašina i prljavština sa površina glava.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under GNU Free Documentation License.