Slojeviti operativni sistemi (layered systems)

Kod slojevite realizacije operativni sistem se deli na različite slojeve na hijerarhijski način: svaki sloj se gradi na slojeve ispod njega. Prvi operativni sistem koji je napravljen na ovaj način je operativni sistem sa imenom THE (Technische Hogeschool Eindhoven) od strane E.W.Dijkstre.
THE operativni sistem se sajtojao od 6 sloja na sledeći način:

5. komandni interpreter
4. korisnički programi
3. ulazne,izlazne operacije
2. procesi
1. upravljanje memorijom
0. procesor i multiprogramming

Nulti sloj se bavi upravljanjem procesora, i obezbeđuje prebacivanje između različitih procesa.

Prvi sloj upravlja memorijom: zauzima potrebnu memoriju za procese. Slojevi iznad prvog sloja ne treba da brinu o memorijskim potrebama, to će umesto njih uraditi prvi sloj.

Drugi sloj upravlja komunikacijom između različitih procesa i komandnog interpretatora.

Treći sloj obavlja ulazno\izlazne operacije.

Slojevi 0..3 predstavljaju jezgro OS-a (Kernel) i rade u sistemskom režimu rada.

Na četvrtom nivou imamo korisničke programe – oni ne treba da se brinu ni oko procesa, memorije,komandnog interpretera, IO operacija, sve to obavljaju slojevi ispod.

Znači bitna razlika između monolitne i slojevite realizacije je u tome, što se OS kod monolitne strukture sastoji od skupa procedura bez ikakvog grupisanja ili hijerarhije, a kod slojevite realizacije OS se deli na više slojeva od kojih se svaki oslanja na slojeve ispod, i gde svaki sloj ima tačno određenu funkciju (upravlja tačno određenim resursima).

Kod MULTICS sistema umesto slojeva, koriste se koncetrični prstenovi. Kada neka procedura iz većeg (spoljašnijeg) prstena želi pozvati neki servis nekog manjeg (unutrašnijeg) prstena to će uraditi pomoću poziva koji je sličan sistemskim pozivima.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under GNU Free Documentation License.